Активност за 7. разред од 19. маја - Дебата

У овој лекцији прочитајте шта је дебата? На који начин се води дебата и шта је циљ?

Дебата

Значење речи дебата је изведено од сининима полемика, препирка, дијалог, доказивање, несугласица, расправа, образлагање, борба мишљења, размена мишљења.

 Дебата представља важну активност у демократском друштву. Пре више од две хиљаде година, када се демократија по први пут развијала у Атини, грађани су се редовно састајали на јавним скуповима. Њихови гласови су утицали на политику државе, на то да ли ће Атина ратовати, на који начин ће се борити и стварали су законе који су усмеравали њихов свакодневни живот. Гласању је увек предходила дебата. Расправљало се о томе шта је могуће, а шта мудро учинити.

Дебата је и данас важна за демократију. У таквом уређењу у ком власт припада народу, грађани утичу на облик државе, али се они често не слажу међу собом. Њихови интереси могу бити у сукобу. Заједнички проблеми се могу схватити на различите начине. Грађани могу имати различите приоритете и различите идеје о томе шта је најважније. Они могу имати различта мишљења о томе шта је добро. С обзиром на то, постоје ставови око којих се разумни људи не слажу и о којима се може расправљати.

          У оваквом контексту, улога дебате је битна и од виталног је интереса. Дебата није просто облик изражавања, она је пре облик наговарања. Дебатери се надају да ће променити нечије мишљење. Надају се да ће слушаоци почети да посматрају ствари на њихов начин. Дебата не производи моменталну једногласност. Она током времена може да доведе до промена у ставовима о томе шта је исправно и добро и, на тај начин, до консензуса.

          Резолуција или тврдња о којој се расправља мора бити дебатабилна, што значи да се могу формулисати подједнако добри аргументи и за и против исказаног става. У том смислу, формирају се два тима од по три члана, један тим износи аргументе у корист резолуције, а други аргументе против ње. Резолуција се може односити како на актуелне теме тако и на вечна, филозофска питања. На пример, она може гласити: ''Технологија унапређује квалитет живота'', ''Треба увек говорити истину'', ''Смртну казну треба увести'' итд. Едукативна дебата је временски ограничена на 45 минута и реализује се кроз одређену форму. Тимови се наизменично смењују у настојању да изложе своје становиште и аргументе, нападну туђе и бране своје од напада. Током дебате, судија има улогу да контролише ток расправе и да процени вредност аргумената оба тима.

          Овакав начин рада ученицима омогућава да стекну увид у то да не постоји сукоб истине и лажи, добра и зла, нити да постоји монопол над истином, него да  учешћем у расправи сагледају да постоје различити начини размишљања о истим проблемима. Кроз вежбање различитих улога, размену мишљења и међусобно разумевање ученицима се пружа могућност да обогаћују своје становиште, да га мењају и тако развију интелектуалне потенцијале и изграде и негују етичке вредности.

Активност за 5. разред од 11. маја - Илиставање проблема у школи

Проблеми у школи

У овој лекцији се бавимо проблемима у школи.

Ваш задатак је да размислите и напишете које сте проблеме у школи уочили. Можете их побројати - написати листу (ако их је више) и затим написати ваше идеје за решавање тих проблема.

Рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

Активност за 6. разред од 11. маја - Резиме упитника - Интернет

Резиме упитника можете погледати на школској платформи: http://moodle.os-natajelicic.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=584&forceview=1

Активност за 7. разред од 11. маја - Начин предлагања закона

У овој лекцији се упознајемо са начином предлагања закона.

На који начин и ко може да буде предлагач закона и уредби регулисно је Пословником о раду Народне скупштине Републике Србије.

Зашто је то важно за нас као грађане? Веома је важно да знамо да  да постоји начин на који можемо утицати на доношење закона. Тако је донет на пример: "Тијанин закон. "

То значи да 30 000 потписа пунолетних грађана може предложити закон или измену неког закона.

Прочитајте испод члан Пословника о раду Народне скупштине који то регулише.

2. Поступак за доношење закона

Члан 150.

Право предлагања закона и других општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.

Заштитник грађана и Народна банка Србије имају право предлагања закона из своје надлежности.

Члан 151.

Овлашћени предлагач закона подноси предлог закона у облику у коме се закон доноси, с образложењем.

Образложење садржи:

1) уставни, односно правни основ за доношење прописа;
2) разлоге за доношење прописа, а у оквиру њих посебно: анализу садашњег стања, проблеме које пропис треба да реши, циљеве који се прописом постижу, разматране могућности да се проблем реши и без доношења прописа и одговор на питање зашто је доношење прописа најбољи начин за решавање проблема;
3) објашњење основних правних института и појединачних решења;
4) процену финансијских средстава потребних за спровођење прописа, која обухвата и изворе обезбеђења тих средстава;
5) општи интерес због којег се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе с повратним дејством;
6) разлоге за доношење закона по хитном поступку, ако је за доношење закона предложен хитни поступак;
7) разлоге због којих се предлаже да пропис ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”;
8) преглед одредаба важећег прописа које се мењају, односно допуњују (припрема се тако што се прецртава део текста који се мења, а нови текст уписује великим словима).

Образложење може да садржи и анализу ефеката прописа, која садржи следећа објашњења: на кога ће и како ће највероватније утицати решења у пропису, какве трошкове ће примена прописа створити грађанима и привреди (нарочито малим и средњим предузећима), да ли су позитивне последице доношења прописа такве да оправдавају трошкове које ће он створити, да ли се прописом подржава стварање нових привредних субјеката на тржишту и тржишна конкуренција, да ли су све заинтересоване стране имале прилику да се изјасне о пропису и које ће се мере током примене прописа предузети да би се остварило оно што се доношењем прописа намерава.

Уз предлог закона, предлагач доставља изјаву да је предлог закона усклађен с прописима Европске уније, или да не постоји обавеза усклађивања, или да закон није могуће ускладити с прописима Европске уније, и табелу о усклађености предлога закона с прописима Европске уније.

Ако је предлагач закона група народних посланика, уз предлог мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

 

Активност за 8. разред од 11. маја - Задатак

Предлози ученика/ца

До сада смо се бавили медијима, утицајем медија на децу, злоупотребом медија...

У овој лекцији ви имате задатак да дате идеју или пример шта бисте ви да сте уредник дечијег програма изабрали као тему намењену деци. Како би изгледала емисија на тв каналу? Како бисте уредили сајт намењен деци? О којим проблемима бисте дискутовали?

Своје идеје или сценарио емисије напишите и пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

Ваши радови ће бити објављени на блогу.

Активност за 5. разред од 4. маја - Партиципација

У овој лекцији учимо шта је то партиципација и на који начин ученици могу и треба да партиципирају у школи. Ваш задатак је да прочитате о партиципацији и да напишете рад - Партиципација ученика/ца у школи. Рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

Партиципација

Појам партиципација  је синоним речи ангажованост, учешће, учествовање, допринос, деловање, узимање учешћа у нечему, ангажман.

Партиципација ученика доприноси њиховом личном развоју - подизању самопоуздања, сазнајних способности, друштвених вештина, поштовања других.

Конвенција o  дечијим  правима каже да деца треба, између других права, да остваре и своја партиципативна права, односно право да узму учешће у свим стварима које се односе на њихов живот. То ни у ком случају не подразумева њихову самосталност у целости у одлучивању или аутоматско прихватање њиховог мишљења, нити пак да је деци контролу над свим решењима или право да занемаре одговорност одраслих према њима. Од посвећености за стварање ученика припремљених за демократско деловање, немају корист само деца, већ имају и одрасли у школи, који добијају искуство како да сарађују са ученицима и да им помажу да развијају особине и вештине за комуникацију, одговорност, одлучивање.

ШТА ЈЕ ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА?

Принцип активног учешћа ученика у животу школе. Школа ће омогућити активно учешће ученика у одвијању свих активности у школи које се односе на њега.

Ово подразумева:

 а) обезбеђење атмосфере и услова који ће да подстакну ученике да формирају сопствено мишљење и да га слободно искажу, и

б) изграђивање механизама и процедура које ће ученицима омогућити да утичу на одлуке и дешавања у школи.

 Овај принцип садржи и право сваког детета да тражи, прима и даје информације, да учествује у процесима одлучивања и да се дружи са другом децом због прикладног формулисања и манифестовања својих потреба и интереса.

Потреба за активним укључивањем ученика у школски живот у све ствари које их обухватају  није само тренинг за период када ће ученици бити одрасли, већ да је то посебан период живота сваког човека у ком деца треба да буду третирана као индивидуе са својим правима, као равноправна са одраслима и као активни учесници у дешавањима у школи и заједници која треба да се развијају у способне и одговорне грађане који поштују права других.

Школа која гради ученике припремљене за демократске акције, између осталог и:

• подстиче сарадњу између свих чинилаца у њему, и одраслих и деце;

• промовише једнакост, и када се ради о правима, и када се ради о одговорностима;

• развија осећај одговорности за поштовање школских норми и вредности, као и за решавање проблема у школи који су део свакодневног живота (на пример: присуство различитих форми насиља, безбедносних питања, дисциплина за време часа и за време одмора, решавање проблема о пушењу, конзумирању алкохола и других психоактивних супстанци, итд.);
•  подстиче заједничко учешће ученика у разним процесима што повлачи развијање њихове компетенције за тимски рад, међусобну сарадњу, заступање заједничких интереса и доношење заједничких одлука; 
• развија социјалне вештине и подстиче критичко мишљење код ученика; 
• развија осетљивост за потребе, и сопствене и туђе;
• гради поштовање и прихватање различитости. 

Ученици укључени у школски живот се осећају као важан део њега, осећају да се он брине за њих и они му то узвраћају својим активним учествовањем, што даље води ка постојаном развијању школе. У крајњој линији, атмосфера која се гради у оваквим условима доноси побољшање интерперсоналних односа између деце и одраслих.

У ЧЕМУ УЧЕНИЦИ МОГУ АКТИВНО ДА УЧЕСТВУЈУ?

 

Ученици могу да партиципирају у скоро свим доменима школског живота, који су повезани са:

• наставом (на пример: како да се побољша успех и оцењивање, како да се побољша квалитет наставе или неки услови рада, какав да буде распоред часова);

• ваннаставни мактивностима (на пример: где да се иде на екскурзију, како да се обележи нека манифестација, како да се организује заједничка забава, које секције да се организују у школи, како да се расподеле средства за ваннаставне активности);

• односима између ученика (на пример: како да се побољшају односи у одељењу/разреду, како да се реши неки конфликт);
• односима са одраслима (на пример: како да се реше проблеми у релацијама са неким наставницима и ученицима);
• физичким условима у школи (на пример: како да се уреди школа, како да се побољша хигијена у тоалетима, како да се обезбеди брига за школски разглас, како да се обезбеде нове књиге  убиблиотеци).

У школама је на основу Закона о основном образовању и васпитању - члан 68. основан Ученички парламент, који чине по два ученика из сваког одељења 7. и 8. разреда.

Ученички парламент се бави питањима свих ученика у школи.

Активност за за 6. разред од 4. маја - Резултат истраживања

Погледајте резултат упитника о коришћењу интернета. 
Кликни испод на резултат упитника.
Резултат упитника

Активност за 7. разред од 4. маја - Председник народне скупштине

У овој лекцији се упознајемо са председницом Народне скупштине Републике Србије.
Ваш задатак је да рзмислите и напишете рад на тему - Да сам ја председник народне скупштине...
 
( замислите да сте ви председник Народне скупштине, како бисте поступали, како и шта радили у оквиру законских овлашћења председника Народне скупштине).
Рад послати на мејл: dragicad107@gmail.com


Уставом Републике Србије донетог 8. новембра 2006. године, чланом 104.  регулисан је начин избора председника скупштине.

Народна скупштина Ребублике Србије, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине  и једног или више потпредседника Народне скупштине Републике Србије. 

Председник Народне скупштине Републике Србије представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине. 

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином.

Тренутна председница Народне скупштине Републике Србије је Маја Гојковић, народни посланик Српске напредне странке, изабрана 23. априла 2014. године.

 

Aktivnost za 8. razred od 4. maja - Kodeks medija u odnosu na decu

Upoznajemo se sa Medijskim kodeksom u odnosu na decu.

Jedan od najvažnijih standarda evropske medijske regulative odnosi se na zaštitu dece. Svi mediji su dužni da u svojim programima poštuju prava dece i da ih štite od sadržaja koji mogu naneti štetu njihovom moralnom, intelektualnom i emotivnom razvoju. Istu obavezu sadrže i domaći medijski zakoni i novinarski kodeksi. 

Na sledećoj vezi možete pročitati Kodeks u celosti. Kodeks

   Ravnopravan medijski tretman sve dece

Član 2

Ne prihvata se praksa zastupanja interesa samo “naše dece” (u užem i širem smislu) zadovoljavanja samo njihovih potreba, njihovog zbrinjavanja i tretmana eventualne tragike njihovog položaja a pozdravlja ravnopravan medijski tretman sve dece.

Mediji će negovati stav nediskriminacije u svakom pogledu, uvažavajući prirodne razlike nastale iz pripadnosti različitim kulturnim, etničkim i drugim grupama, omogućavajući deci iz svih ovih grupa da na mediju nalaze njima bliske sadržaje saopštene jezikom koji razumeju.

Član 3

 Mediji treba ne samo da štite prava deteta nego i da doprinesu obrazovanju odraslih i dece u smislu saznanja i korišćenja tih prava. Mediji će se kritički odnositi prema nepoštovanju prava deteta bez obzira sa koje strane ono dolazilo.

 Član 4

 Mediji podstiču i otvoreni su za učešće dece na njihovim stranicama i u programima, i njihovo slobodno izražavanje, a ne samo za njihovu edukaciju, informisanje i zabavu.

Mediji će nastojati da obezbede realizaciju prava deteta na slobodu izražavanja uz prirodna medijska ograničenja s obzirom na poštovanje prava i ugleda drugih i zaštitu sigurnosti, zdravlja i morala. Dete se neće izlagati mogućim opasnostima pred kojima se može naći u situacijama kada njegov iskaz može biti zloupotrebljen sa bilo čije strane, posebno tokom rata....

Mediji se obavezuju da će poštovati prava deteta u duhu  odredbi Konvencije, u svim aspektima svog delovanja a ne samo u rubrikama i programima koji su namenjeni deci; da će označavati na odgovarajući način sadržaje koji nisu primereni deci raspoređujući ih što je više moguće van domašaja dečje pažnje.

 Član 7

Gotovo opšta prisutnost televizije u svim domovima i njena velika gledanost podrazumevaju okupljanje veoma raznovrsnog auditorija po uzrastu, obrazovanju, zanimanju, polu, mestu življenja, iskustvu, jeziku, veroispovesti, pogledu na svet itd. Televizija, stoga, mora svoj program usmeravati na zadovoljavanje svih njihovih potreba, a posebno potreba dece i adolescenata. Njena odgovornost je u tome velika, a ona je mora preneti na sve one koji učestvuju u programu ili rade na njegovoj pripremi. Redakcija je, prema tome, odgovorna za sve ono što emituje bez obzira na poreklo priloga, za sve ono što je i ovim Kodeksom obuhvaćeno. Kako odgovornost prema deci imaju i odrasli, naročito roditelji i vaspitači, mediji ne treba i ne mogu da deluju sami odnosno oni moraju da podstiču odrasle da pomognu deci da shvate “medijsku realnost” koja tako neumitno prodire u dečiju sobu.

 Član 13

Mediji mogu dati prostor na svojim stranicama ili u programima deci, uzimajući u obzir sve prethodne obaveze iz ovog Kodeksa koje se odnose na očuvanje dečjeg integriteta i njegovih prava na srećno i slobodno detinjstvo. O nastupu dece na programu treba postići saglasnost sa roditeljima (ili starateljima) i vaspitačima odnosno predstavnicima institucija koje deca pohađaju (škole, klubovi, udruženja, i sl.).

Dokazano je da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj verbalizacije, na dečji rečnik i stil pisanja i izražavanja. Mediji su svesni velike odgovornosti koju imaju u tom smislu i stoga će maksimalno nastojati da neguju pravilan i dobar jezički i govorni izraz, isključujući nekorektnosti na svakom planu, od fonetskog preko leksičkog do sintaksičkog i semantičkog. Naročito će paziti na rečnik u emisijama koje deca rado gledaju i kod junaka koji se lako podražavaju.

Тема за 5. разред од 27. априла - Начини заштите од насиља

U svakoj školi se primenjuje Protokol o postupanju u slučaju nasilja. U sledećem tekstu upoznaćete se sa nivoima nasilja i koracima u postupanju i sprečavanju nasilja.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja po nivoima

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (dete - dete, učenik - učenik, dete i učenik - zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima. 

Prvi nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, "prozivanje".

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om. 

Drugi nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, "šutke", zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika. 

Treći nivo:

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Radi ujednačenog i primerenog postupanja, ustanova u prevenciji i intervenciji na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, opštim aktom utvrđuje kao lakše povrede obaveza učenika:

- ponavljanje nasilnog ponašanja sa prvog nivoa kada vaspitni rad nije delotvoran;

- nasilno ponašanje sa drugog nivoa kada pojačani vaspitni rad nije delotvoran.

Nasilno ponašanje sa trećeg nivoa može da bude tretirano kao teža povreda obaveza i kao povreda zabrane utvrđene zakonom, u zavisnosti od okolnosti (posledice, intenzitet, učestalost, učesnici, vreme, mesto, način i dr.), što procenjuju tim za zaštitu i direktor.

 

Redosled postupanja u intervenciji 

 

1) Proveravanje sumnje ili otkrivanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obavlja se prikupljanjem informacija - direktno ili indirektno.

Prikupljanje informacija ima za cilj utvrđivanje relevantnih činjenica na osnovu kojih se potvrđuje ili odbacuje sumnja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Tokom prikupljanja informacija poštuju se principi utvrđeni Konvencijom i pravila koja se primenjuju u postupcima u kojima učestvuje maloletno lice - dete i učenik.

Ustanova proverava svaku informaciju o mogućem nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju i vrši pregled video zapisa ukoliko ustanova ima elektronski nadzor nad prostorom. Kada roditelj prijavi direktoru neprimereno ponašanje zaposlenog prema njegovom detetu, direktor postupa u skladu sa zakonom.

U slučaju neosnovane sumnje pojačava se vaspitni rad i prati ponašanje učesnika. Kada se potvrdi sumnja, direktor i tim za zaštitu preduzimaju mere i aktivnosti za izvršeno nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. 

2) Zaustavljanje nasilja i zlostavljanja i smirivanje učesnika je obaveza svih zaposlenih u ustanovi, a naročito najbližeg prisutnog zaposlenog i dežurnog nastavnika, odnosno vaspitača da odlučno prekine sve aktivnosti, razdvoji i smiri učesnike u aktu nasilja. U slučaju da zaposleni proceni da je sukob visoko rizičan i da ne može sam da ga zaustavi, odmah će tražiti pomoć. 

3) Obaveštavanje roditelja i preduzimanje hitnih akcija po potrebi (pružanje prve pomoći, obezbeđivanje lekarske pomoći, obaveštavanje policije i centra za socijalni rad) obavlja se odmah nakon zaustavljanja nasilja i zlostavljanja. Ukoliko roditelj nije dostupan ili njegovo obaveštavanje nije u najboljem interesu deteta i učenika, ustanova odmah obaveštava centar za socijalni rad. 

4) Konsultacije u ustanovi se vrše radi: razjašnjavanja okolnosti, analiziranja činjenica na što objektivniji način, procene nivoa nasilja i zlostavljanja, nivoa rizika i preduzimanja odgovarajućih mera i aktivnosti, izbegavanja konfuzije i sprečavanja nekoordinisane akcije, odnosno radi uspostavljanja i razvijanja usklađenog, ujednačenog i efikasnog postupanja. u konsultacije u ustanovi uključuju se: odeljenjski starešina, dežurni nastavnik, vaspitač, psiholog, pedagog, tim za zaštitu, direktor, učenički parlament.

Ukoliko u toku konsultacija u ustanovi direktor i tim za zaštitu, usled složenih okolnosti ne mogu sa sigurnošću da procene nivo nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i da odrede mere i aktivnosti, u konsultacije uključuju nadležne organe i druge organizacije i službe: ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) - nadležnu školsku upravu, centar za socijalni rad, policiju, pravosudne organe, zdravstvenu službu i dr. 

5) Mere i aktivnosti preduzimaju se za sve nivoe nasilja i zlostavljanja. Operativni plan zaštite (u daljem tekstu: plan zaštite) sačinjava se za konkretnu situaciju drugog i trećeg nivoa za svu decu i učenike - učesnike nasilja i zlostavljanja (one koji trpe, koji čine i koji su svedoci nasilja i zlostavljanja).

Plan zaštite zavisi od: vrste i težine nasilnog čina, posledica nasilja po pojedinca i kolektiv, broja učesnika i sl.

Plan zaštite sadrži: aktivnosti usmerene na promenu ponašanja - pojačan vaspitni rad, rad sa roditeljem, rad sa odeljenjskom zajednicom, uključivanje učeničkog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku; načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u širu društvenu zajednicu. Mere i aktivnosti treba da budu preduzete uz učešće deteta i učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima. Kada tim za zaštitu proceni da postoji potreba da se, osim pojačanog vaspitnog rada ili vaspitnog rada koji u intenzitetu odgovara potrebama deteta, odnosno učenika, prilagodi i obrazovni rad, predložiće timu za pružanje dodatne podrške učenicima pripremu individualnog obrazovnog plana.

Plan zaštite sačinjava tim za zaštitu zajedno sa odeljenjskim starešinom, odnosno vaspitačem, psihologom, pedagogom (ukoliko nisu članovi tima za zaštitu), direktorom i roditeljem, a po potrebi i sa drugim nadležnim organizacijama i službama. U pripremu plana zaštite, kada god je moguće, ustanova će uključiti predstavnike odeljenjske zajednice, odnosno grupe, učeničkog parlamenta, kao i decu, odnosno učenike - učesnike u nasilju i zlostavljanju.

Plan zaštite sadrži i informacije o merama i aktivnostima koje ustanova preduzima samostalno, u saradnji sa drugim nadležnim organizacijama i službama i kada druge nadležne organizacije i službe sprovode aktivnosti samostalno. Kada su u mere i aktivnosti uključene druge organizacije i službe, određuju se zadaci, odgovorna lica, dinamika i načini međusobnog izveštavanja.

Za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu, nadležni javni tužilac, policija ili centar za socijalni rad procene da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika.

Ukoliko je komunikacija sa medijima neophodna, odgovoran je direktor, osim ako je direktor učesnik nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. U tom slučaju komunikaciju sa medijima ostvaruje predsednik organa upravljanja. 

6) Efekte preduzetih mera i aktivnosti prati ustanova (odeljenjski starešina, vaspitač, tim za zaštitu, psiholog i pedagog) radi provere uspešnosti, daljeg planiranja zaštite i drugih aktivnosti ustanove. Ustanova prati ponašanje deteta i učenika koje je trpelo i koje je izvršilo nasilje i zlostavljanje, ali i dece i učenika koji su indirektno bili uključeni (svedoci).

Prati se i uključenost roditelja i drugih nadležnih organa, organizacija i službi. Efekte preduzetih mera prate i nadležne službe Ministarstva.

Тема за 6. разред од 27. априла - Упитник

Потребно је да сви ученици ураде упитник који се налази на следећој вези: Упитник

 

 

Тема за 7. разред од 27. априла - Посланичке групе

Народну скупштину Републике Србије чини 15 посланичких група. То су следеће посланичке групе са бројем посланика:

 

 

Посланичка група Српска напредна странка                            104 
Народни посланици који нису чланови посланичких група  22 
Посланичка група Социјалистичка партија Србије 22 
Посланичка група Српска радикална странка  22 
Посланичка група Демократска странка  15 
Посланичка група Либерално демократска партија – Лига социјалдемократа Војводине – СДА Санџака  10 
Посланичка група Социјалдемократска партија Србије  10 
Посланичка група Партија уједињених пензионера Србије  8 
Посланичка група Јединствена Србија 6 
Посланичка група Странка модерне Србије  6 
Посланичка група Клуб самосталних посланика  5 
Посланичка група Нова Србија – Покрет за спас Србије  5 
Посланичка група Покрет социјалиста – Народна сељачка странка – Уједињена сељачка странка  5 
Посланичка група Савез војвођанских Мађара  5 
Посланичка група Социјалдемократска странка, Народна странка  5

Тема за 8. разред од 27. априла - Улога медија у образовању деце

Одговорите на следећа питања и напишите свој коментар, а затим га пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

1. Који медиј (извор знања) се највише користи у твојој школи? Покушај да направиш редослед од најчешћег до најређе коришћеног медија у школи. Уколико можеш, процени  учесталост коришћења свих медија процентуално.


2. На ком предмету стичеш бар основе медијске писмености и који су то садржаји тог предмета који утичу на побољшање твоје медијске писмености.


3. Опиши час на коме је коришћен  неки медиј који није књига, а који ти се допао. Већ си сазнао/ла да квалификације типа свиђа ми се / не свиђа ми се, није био досадан, занимљиво је, другачије  не значе ништа, па зато обавезно образложи зашто ти се тачно допао тај час са становишта квалитета сазнања, применљивости у животу, мотивисаности за рад, заинтересованости за даље истраживање и сл.
    
4. Каква је улога медија у образовању деце?

Тема за 5. разред од 21. априла - Реаговање на насиље

Прочитајте дату ситуацију дигиталног насиља, размислите, а затим одговорите на питања и пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

СИТУАЦИЈА 

У 8. разреду једне основне школе, група ученика и ученица наљутила се на своју другарицу из одељења јер... Говорили су јој да није лепа, да нико са њом неће да се дружи. Током вечери и ноћи „цимали” су је и стизали су СМС-ови у којима су се, осим осталих увредљивих порука, налазиле и псовке. Девојчицу је то повредило, али није хтела да реагује сматрајући да је најбоље да ћути и да ће се ситуација смирити. Сутрадан се на Фејсбуку појавила једна њена фотографија са летовања, и писало је „ дебела”. Неколико њених блиских пријатељица из разреда реаговало је и написало позитивно „ баш си лепа на овој слици”, али је већина то подржала и позивала друге да је „хејтују”. Ускоро је било много негативних коментара и то је трајало више од недељу дана. Девојчица се узнемирила, није могла да верује и прихвати да су се укључили други ученици и ученице из њеног одељења са којима је ишла у исти разред толико година и добро се слагала са свима, али надала се да ће се цела гужва сама завршити ако не реагује. Није ништа говорила ни родитељима ни било коме из школе. Родитељи су приметили да је плачљива, осетљива, бурно реагује, проводи време сама, али су мислили да је то због променљивог расположења у том узрасту. Једне вечери, иста група ученика је после наставе, око 22 часа, након одбојкашког тренинга приватног клуба, фотографисала своју другарицу из одељења мобилним телефоном док се пресвлачила, кроз прозор свлачионице који се налази на висини од 3 метра, из дворишта школе. Слику су проследили другима. После више од месец дана слика је још прослеђивана ученицима/ама у школи и ван школе. Другарице су уочиле да је девојчица почела мање с њима да се дружи, да је често сама на одмору, њени одговори на часовима су били лошији него иначе, заборављала је да уради домаћи задатак, није излазила с њима. Неки/е ученици/е пријавили су директору школе да су се на друштвеним мрежама појавиле те фотографије.

Питања за ученике/це:

1. У којим све моментима је овај ланац насиља могао да се прекине?

2. Шта мислите, због чега се то није догодило?

3. Шта би урадио/ла да си на месту девојчице којој се ово догађа? Због чега?

4. Шта би ти урадио/ла да си видео ове коментаре на Фејсу? Због чега?

5. Како би поступила да си ти у улози другарице која зна шта се дешава? Због чега?

6. На који начин је насиље могло да се заустави/прекине?

7. Наведите шта је и ко требало да учини?

Тема за 6. разред од 21. априла - Злоупотреба интернета

Настављамо да учимо како треба да се понашамо на интернету. До сада смо доста научили, колико нам интернет може помоћи у учењу,  како да се штитимо од злоупотреба, интернет бонтон, коме да се обратимо у случају дигиталног насиља, а оно што је најважније како да се заштитимо и спречимо насиље.

Настава на даљину је одличан пример корисне употребе интернета. Надам се да ћете после овог ванредног стања имати сасвим другачији став о употреби интернета.

Шта знамо о интернету?  Квиз

 На следећем линку се налази упитник који је потребно да попуните. Упитник је анониман и молим да будете искрени.

Упитник 

Тема за 7. разред од 21. априла - Поступање Народне скупштине у оквиру надлежности, овлашћења и обавеза

Прочитајте о раду Народне скупштине.

 

Рад Народне скупштине и радних тела одвија се на седницама.

Редовно заседање - Народна скупштина се састаје у два редовна заседања годишње. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру. Редовно заседање не може трајати дуже од 90 дана.

Ванредно заседање - Народна скупштина се састаје у ванредно заседање на захтев најмање једне трећине народних посланика или на захтев Владе, са унапред утврђеним дневним редом. На ванредно заседање се примењују одредбе Пословника о редовном заседању.

Без позива – Народна скупштина се без позива састаје после проглашења ратног или ванредног стања.

Свечана седница – Поводом државних и међународних празника, председник Народне скупштине може сазвати свечану седницу Народне скупштине и позвати председника Републике, председника Владе, представнике других органа и организација из земље и иностранства да се обрате Народној скупштини.

Посебна седница – Посебна седница се сазива ради усвајања предлога устава; проглашења устава и уставног закона за спровођење устава; ради полагања заклетве председника Републике; када кандидат за председника Владе излаже програм и предлаже састав Владе, ради избора Владе и полагања заклетве председника и чланова Владе; као и ради полагања заклетве изабраних лица која, у складу са законом, заклетву полажу пред Народном скупштином. Председник Народне скупштине може сазвати посебну седницу на којој се Народној скупштини може обратити председник Републике, председник или представник стране државе, представник парламента стране државе или представник међународне организације.

Тема за 8. разред од 21. априла - Кодекс деца и медији

Кодекс деца и медији

 

Медији, традиционални и савремени, јесу саставни део живота деце и младих. Резултати истраживања указују да деца и млади одрастају у присуству медија, да веома рано улазе у свет медија користећи различита медијска средства. Такође, важно је поменути да утицаји медија на децу и младе могу бити различити и позитивни и негативни, што зависи од медијских садржаја. Традиционална медијска средства попут телевизије, карактеристична су за млађе узрасте и имају доминантну улогу још на раном узрасту и пре поласка деце у школу. За разлику од тога савремене медијске технологије, посебно компјутери, као и интернет, више су карактеристика основношколског узраста, као и за средњошколце и студентску популацију. Занимљиво је да се у поменутим истраживањима негативно деловање повезује са медијским садржајима који су насилни и нису прилагођени узрасту, односно деци и младима. То указује да је потребна већа контрола од стране родитеља, али и од стране медијских кућа које пласирају такве садржаје. Може се закључити да је улога медијау процесу одрастања изузетно велика.

Један од најважнијих стандарда европске медијске регулативе односи се на заштиту деце.

Сви медији су дужни да у својим програмима поштују права деце и да их штите од садржаја који могу нанети штету њиховом моралном,
емотивном и интелектуалном развоју.Исту обавезу садрже и домаћи медијски закони и новинарски кодекси.

Кодекс деца и медији представља правила понашања медија у односу на децу.

Одговорите на следећа питања и пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

1. Какав је однос медија према деци?
2. Која права деце најчешће крше медији?
3. Наведи један пример употребе и злоупотребе деце у медијске сврхе.

Нова тема за 5. разред од 13. априла - Дигитално насиље и како се заштитити

Дигитално насиље је веома често и опасно.

Погледајте видео и прочитајте савете како бисте били безбедни на интернету.

Све боје интернета  видео

 ЗАШТИТИ СЕБЕ  

Заштити себе - преко ове везе прочитај савете

 

ИГРИЦЕ  

 Немој да скидаш игре са непознатих сајтова, могу ти заразити рачунар вирусима.

При игрању игара са непознатим људима на Интернету немој да откриваш своје личне податке.

КАМЕРА

Комуницирај преко камере само са особама које познајеш и којима верујеш.

Буди паметан и омиљен, КЛИКНИ ДРУГАРСКИ

Не снимај, не објављуј и не шаљи фотографије и снимке који могу некога осрамотити или изложити исмевању .

Пре него што напишеш поруку, причу или објавиш фотографију, размисли да ли ћеш тиме некога повредити. Немој чинити другима оно што не би волео да други чине теби.

Немој слати ни прослеђивати поруке које вређају и узнемиравају друге. Запитај се како би се ти осећао да примиш ту поруку.

Немој се укључивати у расправе и четове који неког оговарају или му се ругају. То је облик насиља.

Ако ти неко пошаље претећу или злонамерну поруку, немој одговарати. Покажи је одраслој особи којој верујеш.

Помози другарима које неко малтретира путем Интернета, немој прикривати такво насиље и одмах обавести одрасле о томе шта се догађа.

Преузето са сајта: Паметан клик

Користи само чет сајтове који су намењени младима, најбоље оне који имају некога ко надгледа садржај у „ собама “ за ћаскање .

Никад немој непознатим људима на чету давати податке о себи, својој породици и пријатељима, не откривај им своје презиме ни адресу, немој рећи у коју школу идеш, јер не можеш знати какве су им намере.

Никад не шаљи непознатим људима своје фотографије, слике породице или пријатеља, јер се оне могу на разне начине злоупотребити.

Имај на уму да „непозната” особа с којом четујеш може лажно да се представи, даје неистините информације о себи, пошаље ти туђу фотографију.

У ћаскању немој писати ништа чега би се стидео ако то прочитају твоји пријатељи у школи или у комшилуку, не шаљи фотографије које не би желео да покажеш другима. Све што пошаљеш злонамерна особа може да искористи да те уцењује, уз претње да ће то објавити на Интернету или на неком другом месту.

Ако ти неко пише узнемиравајуће, претеће или непристојне поруке, престани да четујеш са њим и обавезно то реци родитељима или некој другој одраслој особи којој верујеш. Ниси ти крив због тога што ти неко прети и вређа те. Затражи помоћ од одраслих чак и кад мислиш да си урадио нешто недозвољено.

Научи да блокираш на чету особе које ти шаљу нежељене поруке. Обично је лако то учинити: десни клик на име особе коју хоћеш да блокираш и у менију изабереш и кликнеш на опцију “Block”.

НИКАД немој ићи сам на састанак с особом коју си упознао на чету. Ако желиш уживо да упознаш познаника са Интернета, договори први сусрет на неком јавном месту, где има доста људи. Не налази се насамо с њим, већ поведи неколико пријатеља и пријатељица или одраслу особу којој верујеш. 

Званично, мораш имати најмање 13 година да би отворио профил на Фејсбуку

А ОНДА….

Додај на свој профил само људе које лично познајеш.

Не објављуј на свом профилу ништа због чега би ти било непријатно када би то видели твоји родитељи, наставници, другари из твоје школе.

Не објављуј своје личне податаке (телефон, адреса, лозинка) и информације о твојим кретањима (где ћеш бити у које време, када си у школи, кад и где излазиш….)

На свом профилу креирај поставке које штите приватност – у оквиру налога у опцији Подешавања изабери опцију Подешавања приватности (Privacy setting ) и изабери опцију да све твоје податке и фотографије могу да виде само пријатељи

Фејсбук ће уклонити са мреже фотографије које нису у складу са њиховом политиком (нпр. непристојне слике). Али ако је неко објавио слику на којој си и ти обележен (тагован), а која ти се не допада, можеш уклонити ту ознаку (таг) ако кликнеш испод те слике на “Уклони ознаку” и та слика више неће бити повезана са твојим профилом.

Свакога ко ти шаље нежељене или непримерене поруке и садржаје блокирај и пријави. Сваког корисника ћеш лако блокирати ако на страници Подешавања приватности (Privacy settings) у одељку Блок Листе (Block People) упишеш његово корисничко име.

Можеш ограничити број људи који те траже на Фејсбуку путем опције за Претрагу (Search ), људе који ти могу послати поруку, видети твоју листу пријатеља, и друго. Ове опције доступне су на страници Повезивање на Фејсбуку у оквиру Подешавања приватности .

Сваку непријатност или злостављање путем порука на Фејсбуку пријави на линку Пријави ( Report) који се налази поред имена и слике пошиљаоца када видиш поруку или путем имејл адресе: abuse@facebook.com, и обавезно реци родитељима.

На везама испод погледајте видео

Ко се крије иза  видео

Стоп дигиталном насиљу - видео