18. oktobar - EVROPSKI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

Šta je trgovina ljudima?

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje – zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita žrtava, kao i ekonomski razvijenije zemlje koje se pojavljuju kao zemlje destinacije.

  

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje i sl.). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način. Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.

Ko su žrtve trgovine ljudima?

Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

Dosadašnja praksa pokazuje da su žrtve trgovine ljudima najčešće maloletne devojčice između 11 i 17 godina , kao i punoletne devojke do 24 godina starosti.

Koji su najčešći oblici trgovine ljudima?

Iako se žene najčešće prodaju i kupuju u cilju seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije, žrtve trgovine ljudima mogu biti i muškarci. Muškarci su obično izloženi radnoj eksploataciji, ali mogu biti žrtve i drugih oblika eksploatacije. Deca su najosetljivija grupa žrtava trgovine ljudima. Ona se iskorišćavaju za prinudnu prošnju, seksualnu eksploataciju, prinudni rad, rad u kući, prinudnu prostituciju ili prinudnu vojnu službu (npr. deca vojnici). Broj dece koja koja postaju žrtve trgovine ljudima je u porastu.

Postoji nekoliko oblika trgovine ljudima:

–          Seksualna eksploatacija i prinudna prostitucija

–          Prinudni rad

–          Prinudno prosjačenje

–          Prinuda na vršenje krivičnih dela

–          Trgovina organima (prinudno uzimanje organa radi njihove prodaje)

–          Prinudni rad u kući

–          Prinudni brakovi

Kako ljudi postaju žrtve trgovine ljudima?

Žrtvu često u lanac trgovine ljudima uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenja: drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž i sl. Trgovac ljudima (osoba koja regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpirani službenik, prevoznik, onaj koji vrši eksploataciju i organizuje pružanje usluga) zloupotrebljava poverenje žrtava i njihovu želju za boljim životom. Načini vrbovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova. Često ljudi ulaze u lanac trgovine ljudima dok traže posao, ponude za čuvanje dece i učenje jezika u inostranstvu ili za bavljenje manekenstvom, turističke aranžmane ili ponude za nastavak školovanja. Za vrbovanje se sve češće koristi i internet.

Često se veruje da devojke postaju žrtve trgovine ljudima zato što su naivne, ali stvarnost nam pokazuje da one prihvataju ponude koje na kraju dovode do trgovine ljudima zato što ne vide drugi način da reše svoje egzistencijalne probleme, ostvare bolji život, bez nasilja, život u miru i stabilnosti. Ponude koje daju trgovci najčešće nisu nerealne – tek su nešto bolje u odnosu na uslove rada u mestu gde žrtva živi. Trgovci ljudima zloupotrebljavaju želju žrtve da živi bolje, a često, simulirajući ljubavnu vezu, i njenu želju da bude voljena.

Najčešći načini vrbovanja su:

–          Lažne poslovne i druge ponude od osoba koje žrtva poznaje ili u koje ima poverenje.

–          Lažno zabavljanje („lover boy“) – mladić koji se pretvara da je u ljubavnoj vezi sa devojkom i u nekom trenutku, kada stekne njeno poverenje, poziva je da pođe sa njim u drugu zemlju/grad gde će okušati sreću i započeti novi, srećniji život.

–          Obmanjujući oglasi za posao u različitim medijima (novine, internet, socijalne mreže). Poslovi koji se nude su bolje (ali ne nerealno) plaćeni i pružaju bolje uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna žrtva živi.

–          Prodaja od strane porodice – nekad zbog siromaštva, nekad zbog nekih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će njihovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob.

–          Otmica je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Godišnje 600.000 žrtava trgovine ljudima.

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima. Žrtve trgovine ljudima u Srbiji su pretežno naši državljani, a više od 50 odsto čine deca.