Претражи овај блог

понедељак, 04. мај 2020.

Активност за 5. разред од 4. маја - Партиципација

У овој лекцији учимо шта је то партиципација и на који начин ученици могу и треба да партиципирају у школи. Ваш задатак је да прочитате о партиципацији и да напишете рад - Партиципација ученика/ца у школи. Рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com


Партиципација

Појам партиципација  је синоним речи ангажованост, учешће, учествовање, допринос, деловање, узимање учешћа у нечему, ангажман.

Партиципација ученика доприноси њиховом личном развоју - подизању самопоуздања, сазнајних способности, друштвених вештина, поштовања других.

Конвенција o  дечијим  правима каже да деца треба, између других права, да остваре и своја партиципативна права, односно право да узму учешће у свим стварима које се односе на њихов живот. То ни у ком случају не подразумева њихову самосталност у целости у одлучивању или аутоматско прихватање њиховог мишљења, нити пак да је деци контролу над свим решењима или право да занемаре одговорност одраслих према њима. Од посвећености за стварање ученика припремљених за демократско деловање, немају корист само деца, већ имају и одрасли у школи, који добијају искуство како да сарађују са ученицима и да им помажу да развијају особине и вештине за комуникацију, одговорност, одлучивање.
ШТА ЈЕ ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА?
Принцип активног учешћа ученика у животу школе. Школа ће омогућити активно учешће ученика у одвијању свих активности у школи које се односе на њега.
Ово подразумева:
 а) обезбеђење атмосфере и услова који ће да подстакну ученике да формирају сопствено мишљење и да га слободно искажу, и
б) изграђивање механизама и процедура које ће ученицима омогућити да утичу на одлуке и дешавања у школи.
 Овај принцип садржи и право сваког детета да тражи, прима и даје информације, да учествује у процесима одлучивања и да се дружи са другом децом због прикладног формулисања и манифестовања својих потреба и интереса.

Потреба за активним укључивањем ученика у школски живот у све ствари које их обухватају  није само тренинг за период када ће ученици бити одрасли, већ да је то посебан период живота сваког човека у ком деца треба да буду третирана као индивидуе са својим правима, као равноправна са одраслима и као активни учесници у дешавањима у школи и заједници која треба да се развијају у способне и одговорне грађане који поштују права других.



Школа која гради ученике припремљене за демократске акције, између осталог и:
  • подстиче сарадњу између свих чинилаца у њему, и одраслих и деце;
  • промовише једнакост, и када се ради о правима, и када се ради о одговорностима;
  • развија осећај одговорности за поштовање школских норми и вредности, као и за решавање проблема у школи који су део свакодневног живота (на пример: присуство различитих форми насиља, безбедносних питања, дисциплина за време часа и за време одмора, решавање проблема о пушењу, конзумирању алкохола и других психоактивних супстанци, итд.);
  •  подстиче заједничко учешће ученика у разним процесима што повлачи развијање њихове компетенције за тимски рад, међусобну сарадњу, заступање заједничких интереса и доношење заједничких одлука; 
  • развија социјалне вештине и подстиче критичко мишљење код ученика; 
  • развија осетљивост за потребе, и сопствене и туђе;
  • гради поштовање и прихватање различитости
Ученици укључени у школски живот се осећају као важан део њега, осећају да се он брине за њих и они му то узвраћају својим активним учествовањем, што даље води ка постојаном развијању школе. У крајњој линији, атмосфера која се гради у оваквим условима доноси побољшање интерперсоналних односа између деце и одраслих.




У ЧЕМУ УЧЕНИЦИ МОГУ АКТИВНО ДА УЧЕСТВУЈУ?

 

Ученици могу да партиципирају у скоро свим доменима школског живота, који су повезани са:
  • наставом (на пример: како да се побољша успех и оцењивање, како да се побољша квалитет наставе или неки услови рада, какав да буде распоред часова);
  • ваннаставни мактивностима (на пример: где да се иде на екскурзију, како да се обележи нека манифестација, како да се организује заједничка забава, које секције да се организују у школи, како да се расподеле средства за ваннаставне активности);
  • односима између ученика (на пример: како да се побољшају односи у одељењу/разреду, како да се реши неки конфликт);
  • односима са одраслима (на пример: како да се реше проблеми у релацијама са неким наставницима и ученицима);
  • физичким условима у школи (на пример: како да се уреди школа, како да се побољша хигијена у тоалетима, како да се обезбеди брига за школски разглас, како да се обезбеде нове књиге  убиблиотеци).
У школама је на основу Закона о основном образовању и васпитању - члан 68. основан Ученички парламент, који чине по два ученика из сваког одељења 7. и 8. разреда.
Ученички парламент се бави питањима свих ученика у школи.



Нема коментара:

Постави коментар