Нова тема за 8. разред од 6. априла - Медији - објективност

Mediji - objektivnost

 

 Pročitajte tekst i razmislite koliko su mediji objektivni u izveštavanju u novonastaloj situaciji?

U vremenu u kome živimo, u kome je informacija ali i dezinformacija moćno oružje, kada je najrazličitijih vesti sve više, teško proverljivih, nepotpunih, koje ne sadrže odgovor na osnovna novinarska pitanja zbog čega i imaju tretman vesti. Dakle, po medijima, a posebno onim najbržim, informacije „lete“ preko interneta i društvenih mreža, a da nema elementarnih odgovara na pitanja: ko, šta, gde, kada, kako i zašto?

Objektivno izveštavanje treba da bude zasnovano na utvrđenim činjenicama i stanje stvari jeste obaveza, posao i odgovornost novinara jer su oni medij između čitalaca i činjenica, a ne arbitar između dve strane. Novinarski prioritet ne bi trebalo da bude “ravnoteža“ već istina. Tako pravilo „nepristrasnoti“ može da proizvede i trenutnu i buduću štetu, jer se pod „nepristrasnim“ počelo svašta lagerovati, a to je najčešće lenjost, strah, cenzura, samocenzura, neznanje, nezainteresovanost, jednom rečju:“Ma, to će već sutra biti juče“. A neće jer juče proizvodi sutra.

U kriznim situacijama je objektivnost još važnija. A ovo je sada takođe krizna situacija (vanredno stanje).

U pristupu novinara kriznoj situaciji može biti primenjen jedan od dva suprotstavljena stava po pitanju objektivnosti. To su empatična i faktografska ili činjenična teorija, u prvom slučaju: saosećanje za jednu stranu u konfliktu i pristrasno izveštavanje ili, u drugom: nepristrasnost i insistiranje na objektivnosti i činjenicama sa terena

Izveštavanje u kriznim situacijama je jedan od najzahtevnijih oblika medijskog rada i ono za cilj ima pravovremeno, tačno i precizno objavljivanje informacija o situacijama u kojima su ugroženi ljudski životi i materijalna dobra (Valić Nedeljković, 2007).

Objektivnost se kao idealna kategorija ne može zanemariti, ona mora biti osnovni normativni standard svakog novinarskog rada a posebno izveštavanja u kriznim situacijama koje je, kako smo već naglasili, složen, skup i odgovoran oblik medijskog delovanja. Stoga je zaključak da je empatična teorija potpuno neprihvatljiva za svaki objektivan pristup u oblasti izveštavanja u kriznim situacijama jer ona zahteva uvođenje emotivnog rasuđivanja, a ne iznosi jasno činjenično stanje, više se pažnje posvećuje simpatiji nego stanju na terenu, izveštava se po unapred postavljenim predrasudama, a ne na osnovu stvarne slike na terenu.

Istovremeno faktografska teorija ima više prednosti među kojima su: iznošenje činjenica, a ne željenih rezultata novinara, objektivnost u radu, jednak tretman više objekata rada, mogućnost kompletnijeg rasuđivanja, umerenost u procenama, kompleksniji pristup problemu.

Smatra se da je izveštavanje u kriznim situacijama posebna medijska oblast u kojoj pre svega objektivnost važi kao postulat broj jedan, a čini se nemoguće je, postići tu normu bez činjeničnog metoda koji je jedini opravdan profesionalni pristup u radu.