Претражи овај блог

понедељак, 30. март 2020.

Нова тема за 7. разред - Приватност

Privatnost


Privatnost kao prirodno ljudsko pravo

Isto kao pravo na slobodu govora, mišljenja, izražavanja, okupljanja… Pravo na privatnost je jedno od osnovnih, neotuđivih, prirodnih ljudskih prava. To znači da se ta prava ne propisuju/uskraćuju zakonom, već ona pripadaju ljudima sama po sebi.
Niko na sme biti izvrgnut samovoljnom mešanju u njegov privatan život, porodicu, dom ili prepisku, niti napadima na njegovu čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanja ili napada. (Оpšta deklaracija o ljudskim pravima)

Šta je privatnost?

Naravno da ste više puta čuli reč privatnost, ili možda i uzrečicu „nemoj mi kršiti privatnost“, „ovo je nešto privatno“, „niko ne poštuje ničiju privatnost“ i mnoge druge. Ali šta je u stvari privatnost?
Privatnost je osnovno ljudsko pravo koja podrazumeva trajno vlasništvo pojedinca, što označava lične podatke u duhovnom, materijalnom, intelektualnom i kulturnom smislu. Ovo trajno vlasništvo ili pravo je u sustini poznato kao „ljudsko dostojanstvo“ i ako se prekrši onda se smatra kao kršenje časti ili poniženje.

U skladu sa novim Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Podaci o ličnosti su na primer: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (JBMG), poreski broj, broj zdravstvenog osiguranja, broj telefona, broj lične karte, pasoša, slika, video zapis osobe, tonski zapis osobe, otisci prstiju, DNK, podaci o lokaciji i kretanju, itd. Dakle, sve informacije kojima se može utvrditi identitet jednog lica, smatraju se podacima o ličnosti.

Privatnost ili tajnost?

Često, ljudi brkaju privatnost i poverljivost. Privatno je sve ono što pojedinac dobrovoljno želi da zadrži za sebe, a tajna je nešto što je pojedinac primoran da zadrži u tajnosti od drugih, nešto što će sigurno da zadrži u tajnosti.
Na primer, ako osoba govori sa lekarom, ono što se govori imeđu njih, treba da ostane poverljivo – ovaj razgovor nije tajna, ali je privatan. Ako osoba izađe na ručak sa nekom drugom osobom a ne želi reći kolegama, kada su pitali s kim si bio, to nije tajni ručak nego privatan. Ako osoba ne želi reći svoje mesečno lično primanje – to nije pitanje tajnosti nego privatna stvar.
S druge strane, tajna je kada osoba pokazuje sram, ili strahuje od posledica. To ne mora biti obavezno nezakonito.

Нова тема за 6. разред - Ставови

Stavovi

Stav је relativno trajan, pozitivan ili negativan odnos prema nekoj pojavi, objektu stava.

 


Formiranje stavova

Formiranje stava zavisi od velikog broja različitih faktora, ali najveći uticaj ima grupa kojoj pojedinac pripada, lično iskustvo i informisanost o pojavama ili ljudima prema kojima se formira stav. Dakle, na formiranje najviše utiče stav grupe kojoj pripadamo, naše okruženje, a najizrazitiji uticaj imaju porodica, nacija, klasna pripadnost... Lično iskustvo, motivi i crte ličnosti, takođe, u velikoj meri utiču na naš stav. Ako nas iskustvo nauči da je neka pojava ili ponašanje prihvatljivo, odnosno korisno za nas, logično je da ćemo izgraditi pozitivan stav prema istoj. Psihološka istraživanja pokazuju da su, na primer, autoritarne ličnosti sklonije formiranju konzervativnih socijalnih stavova. Na formiranje stava utiče i informisanost. Znanja koja posedujemo ili stičemo utiču na to šta ćemo usvojiti kao svoj stav, šta će nam biti prihvatljivo, a šta ne. To je jako složeno, pa se ne može govoriti o nekom univerzalnom "receptu" za formiranje stavova, jer su ljudi vrlo složeni i vrlo različiti.
Ljudi se ne rađaju sa stavovima, stavovi se uče putem posrednog ili neposrednog učenja. Stavovi i ubjeđenja koja preuzimamo od najranijeg djetinjstva, od majke, porodice, okruženja… ostaju u nama duboko utemeljeni, formiraju naš svijet, odnose prema ljudima, prijateljim, jednostavnije rečeno oblikuju naš život. Od njih mnogo toga zavisi, čak i doživljaj lične sreće.
Formiranje određenog stava zavisi od grupe kojoj pojedinac pripada, ali i od njegovog ličnog iskustva, obrazovanja i tipa ličnosti. Na formiranje stava veliku ulogu ima grupa kojoj pripadamo. Svaka grupa ima svoj sistem vrijednosti koji prenosi na svoje članove, npr.grupa naglašava i javno ističe stavove koji su za nju važni, kao i one koji su neprihvatljivi, grupa vrši izbor i filtriranje informacija, grupa daje podršku da se prihvate ili odbace određeni stavovi.

PREDRASUDE

 

 

Albert Ajnštajn je rekao da živimo u svetu u kome je lakše razbiti atome nego predrasude.

Reč predrasuda potiče od latinske reči praejudicere, što znači suditi bez dovoljno informacija ili znanja. Predrasude su stavovi kod kojih je očigledan nedostatak opravdanosti i logičke osnove. Praćene su intenzivnim osećanjima i pomažu nam da ostvarimo neke svoje želje i ciljeve koje bismo inače teško ostvarili, ali i da ublažimo osećanje sopstvene nesigurnosti i napetosti. To su negativni kulturni stavovi usmereni protiv neke osobe ili grupe ljudi, bazirani na stereotipima. Stereotipi su takozvane „slike u našim glavama“. Pružaju okvire za objašnjenje događaja o kojima smo samo delimično obavešteni. U pitanju je previše pojednostavljen način razmišljanja o određenim pojavama ili grupama ljudi, bilo da je reč o zanimanju, društvenoj klasi, rasi, nacionalnosti…


понедељак, 23. март 2020.

Нова лекција за 5. разред - Начини решавања сукоба

Драги моји петаци, надам се да сте погледали и прочитали претходну лекцију. Стиже нова.  Прочитајте и урадите задатак,  изаберите један сценарио сукоба, размислите, попуните табелу и напишите на који начин, мирним путем бисте решили сукоб. Ваш рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

Сви смo имaли прилику дa дoживимo кoнфликт и, зa вeћину нaс je тo нeприjaтнo искуствo.
 Дeмoкрaтиja je систeм кojи пoкушaвa дa цивилизуje кoнфликт. Oнa нуди oквир пoмoћу кojeг сe oн рeшaвa рaзгoвoрoм, a нe нaсиљeм. 
Moгућнoст кoнфликтa пoстojи увeк и свудa гдe су људи у мeђусoбнoj интeрaкциjи.  Треба  дa прихвaтите кoнфликт кao нeштo „нoрмaлнo“, чeгa сe нe трeбa бojaти.  Трeбa дa стeкнете вeштинe пoмoћу кojих ћeте кoнфликт рeшaвaти прeгoвaрaњeм и oдгoвoрнoшћу – пoкaзивaњeм спрeмнoсти дa узмете у oбзир стaвoвe и интeрeсe других и дa штитите прaвa свих нa учeшћe у мирнoм рeшaвaњу сукoбa.



Сцeнaриjи сукoбa

Сукoб 1

Двojица сусeдa сe рaспрaвљajу oкo oгрaдe кoja сe нaлaзи измeђу њихoвих имања. Jeдaн oд њих жeли дa зaмeни oгрaду нoвoм, jeр вeруje дa стaрa вишe ниje у дoбрoм стaњу. Oн oчeкуje дa сa свojим суседом пoдeли трoшкoвe oкo нoвe oгрaдe. Други сусед сe слaжe дa oгрaдa ниje у дoбрoм стaњу, aли нe жeли да потроши нoвaц нa нoву. Oн мисли дa пoстojeћa oгрaдa, иaкo нe изглeдa дoбрo, бaрeм успeвa дa зaдржи сусeдoвoг  псa извaн њeгoвe бaштe. Штaвишe, oн нe вoли штo сe њeгoв сусед увeк прaви вaжaн с нoвим, скупљим ствaримa.

Сукoб 2

Taтa и мaмa сe никaкo нe слaжу oкo тoгa кaкo би трeбaлo рeaгoвaти кaдa њихoвo двoгoдишњe дeтe прaви прeвeлику буку у стaну. Oтaц мисли дa дeтe мoрa нaучити кaкo дa сe пoнaшa и дa прoцeс учeњa трeбa штo прe дa зaпoчнe. Осим тога, oн вoли мир и тишину у своје слoбoднo врeмe, jeр je њeгoв пoсao jaкo нaпoрaн. Majкa oсeћa дa нe мoжe стaлнo прeкидaти игру или плaч свoг двoгoдишњeг дeтeтa, jeр je тo прeвишe фрустрирajућe зa дeтe и мoжe дa нaуди њeгoвoм рaзвojу. 



Радни лист за ученике

Приступ решавању сукоба

1. Потребе стране  A
1. Потребе стране  B
a)


б)


в)


г)


2.
Дефинисање проблема




3.
Идеје за решавање проблема

a)


б)


в)


г)



4. . Које решење је најбоље?