Претражи овај блог

уторак, 19. мај 2020.

Активност за 7. разред од 19. маја - Дебата

У овој лекцији прочитајте шта је дебата? На који начин се води дебата и шта је циљ?


Дебата

Значење речи дебата је изведено од сининима полемика, препирка, дијалог, доказивање, несугласица, расправа, образлагање, борба мишљења, размена мишљења.


 Дебата представља важну активност у демократском друштву. Пре више од две хиљаде година, када се демократија по први пут развијала у Атини, грађани су се редовно састајали на јавним скуповима. Њихови гласови су утицали на политику државе, на то да ли ће Атина ратовати, на који начин ће се борити и стварали су законе који су усмеравали њихов свакодневни живот. Гласању је увек предходила дебата. Расправљало се о томе шта је могуће, а шта мудро учинити.

Дебата је и данас важна за демократију. У таквом уређењу у ком власт припада народу, грађани утичу на облик државе, али се они често не слажу међу собом. Њихови интереси могу бити у сукобу. Заједнички проблеми се могу схватити на различите начине. Грађани могу имати различите приоритете и различите идеје о томе шта је најважније. Они могу имати различта мишљења о томе шта је добро. С обзиром на то, постоје ставови око којих се разумни људи не слажу и о којима се може расправљати.

          У оваквом контексту, улога дебате је битна и од виталног је интереса. Дебата није просто облик изражавања, она је пре облик наговарања. Дебатери се надају да ће променити нечије мишљење. Надају се да ће слушаоци почети да посматрају ствари на њихов начин. Дебата не производи моменталну једногласност. Она током времена може да доведе до промена у ставовима о томе шта је исправно и добро и, на тај начин, до консензуса.

          Резолуција или тврдња о којој се расправља мора бити дебатабилна, што значи да се могу формулисати подједнако добри аргументи и за и против исказаног става. У том смислу, формирају се два тима од по три члана, један тим износи аргументе у корист резолуције, а други аргументе против ње. Резолуција се може односити како на актуелне теме тако и на вечна, филозофска питања. На пример, она може гласити: ''Технологија унапређује квалитет живота'', ''Треба увек говорити истину'', ''Смртну казну треба увести'' итд. Едукативна дебата је временски ограничена на 45 минута и реализује се кроз одређену форму. Тимови се наизменично смењују у настојању да изложе своје становиште и аргументе, нападну туђе и бране своје од напада. Током дебате, судија има улогу да контролише ток расправе и да процени вредност аргумената оба тима.

          Овакав начин рада ученицима омогућава да стекну увид у то да не постоји сукоб истине и лажи, добра и зла, нити да постоји монопол над истином, него да  учешћем у расправи сагледају да постоје различити начини размишљања о истим проблемима. Кроз вежбање различитих улога, размену мишљења и међусобно разумевање ученицима се пружа могућност да обогаћују своје становиште, да га мењају и тако развију интелектуалне потенцијале и изграде и негују етичке вредности.






понедељак, 11. мај 2020.

Активност за 5. разред од 11. маја - Илиставање проблема у школи

Проблеми у школи

У овој лекцији се бавимо проблемима у школи.

Ваш задатак је да размислите и напишете које сте проблеме у школи уочили. Можете их побројати - написати листу (ако их је више) и затим написати ваше идеје за решавање тих проблема.

Рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com


Активност за 6. разред од 11. маја - Резиме упитника - Интернет


Резиме упитника можете погледати на школској платформи: http://moodle.os-natajelicic.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=584&forceview=1



Активност за 7. разред од 11. маја - Начин предлагања закона

У овој лекцији се упознајемо са начином предлагања закона.

На који начин и ко може да буде предлагач закона и уредби регулисно је Пословником о раду Народне скупштине Републике Србије.

Зашто је то важно за нас као грађане? Веома је важно да знамо да  да постоји начин на који можемо утицати на доношење закона. Тако је донет на пример: "Тијанин закон. "

То значи да 30 000 потписа пунолетних грађана може предложити закон или измену неког закона.

Прочитајте испод члан Пословника о раду Народне скупштине који то регулише.

2. Поступак за доношење закона

Члан 150.

Право предлагања закона и других општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.

Заштитник грађана и Народна банка Србије имају право предлагања закона из своје надлежности.

Члан 151.

Овлашћени предлагач закона подноси предлог закона у облику у коме се закон доноси, с образложењем.

Образложење садржи:

1) уставни, односно правни основ за доношење прописа;
2) разлоге за доношење прописа, а у оквиру њих посебно: анализу садашњег стања, проблеме које пропис треба да реши, циљеве који се прописом постижу, разматране могућности да се проблем реши и без доношења прописа и одговор на питање зашто је доношење прописа најбољи начин за решавање проблема;
3) објашњење основних правних института и појединачних решења;
4) процену финансијских средстава потребних за спровођење прописа, која обухвата и изворе обезбеђења тих средстава;
5) општи интерес због којег се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе с повратним дејством;
6) разлоге за доношење закона по хитном поступку, ако је за доношење закона предложен хитни поступак;
7) разлоге због којих се предлаже да пропис ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”;
8) преглед одредаба важећег прописа које се мењају, односно допуњују (припрема се тако што се прецртава део текста који се мења, а нови текст уписује великим словима).

Образложење може да садржи и анализу ефеката прописа, која садржи следећа објашњења: на кога ће и како ће највероватније утицати решења у пропису, какве трошкове ће примена прописа створити грађанима и привреди (нарочито малим и средњим предузећима), да ли су позитивне последице доношења прописа такве да оправдавају трошкове које ће он створити, да ли се прописом подржава стварање нових привредних субјеката на тржишту и тржишна конкуренција, да ли су све заинтересоване стране имале прилику да се изјасне о пропису и које ће се мере током примене прописа предузети да би се остварило оно што се доношењем прописа намерава.

Уз предлог закона, предлагач доставља изјаву да је предлог закона усклађен с прописима Европске уније, или да не постоји обавеза усклађивања, или да закон није могуће ускладити с прописима Европске уније, и табелу о усклађености предлога закона с прописима Европске уније.

Ако је предлагач закона група народних посланика, уз предлог мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

 

Активност за 8. разред од 11. маја - Задатак

Предлози ученика/ца

До сада смо се бавили медијима, утицајем медија на децу, злоупотребом медија...

У овој лекцији ви имате задатак да дате идеју или пример шта бисте ви да сте уредник дечијег програма изабрали као тему намењену деци. Како би изгледала емисија на тв каналу? Како бисте уредили сајт намењен деци? О којим проблемима бисте дискутовали?

Своје идеје или сценарио емисије напишите и пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com

Ваши радови ће бити објављени на блогу.

понедељак, 04. мај 2020.

Активност за 5. разред од 4. маја - Партиципација

У овој лекцији учимо шта је то партиципација и на који начин ученици могу и треба да партиципирају у школи. Ваш задатак је да прочитате о партиципацији и да напишете рад - Партиципација ученика/ца у школи. Рад пошаљите на мејл: dragicad107@gmail.com


Партиципација

Појам партиципација  је синоним речи ангажованост, учешће, учествовање, допринос, деловање, узимање учешћа у нечему, ангажман.

Партиципација ученика доприноси њиховом личном развоју - подизању самопоуздања, сазнајних способности, друштвених вештина, поштовања других.

Конвенција o  дечијим  правима каже да деца треба, између других права, да остваре и своја партиципативна права, односно право да узму учешће у свим стварима које се односе на њихов живот. То ни у ком случају не подразумева њихову самосталност у целости у одлучивању или аутоматско прихватање њиховог мишљења, нити пак да је деци контролу над свим решењима или право да занемаре одговорност одраслих према њима. Од посвећености за стварање ученика припремљених за демократско деловање, немају корист само деца, већ имају и одрасли у школи, који добијају искуство како да сарађују са ученицима и да им помажу да развијају особине и вештине за комуникацију, одговорност, одлучивање.
ШТА ЈЕ ДЕМОКРАТСКО УЧЕШЋЕ УЧЕНИКА?
Принцип активног учешћа ученика у животу школе. Школа ће омогућити активно учешће ученика у одвијању свих активности у школи које се односе на њега.
Ово подразумева:
 а) обезбеђење атмосфере и услова који ће да подстакну ученике да формирају сопствено мишљење и да га слободно искажу, и
б) изграђивање механизама и процедура које ће ученицима омогућити да утичу на одлуке и дешавања у школи.
 Овај принцип садржи и право сваког детета да тражи, прима и даје информације, да учествује у процесима одлучивања и да се дружи са другом децом због прикладног формулисања и манифестовања својих потреба и интереса.

Потреба за активним укључивањем ученика у школски живот у све ствари које их обухватају  није само тренинг за период када ће ученици бити одрасли, већ да је то посебан период живота сваког човека у ком деца треба да буду третирана као индивидуе са својим правима, као равноправна са одраслима и као активни учесници у дешавањима у школи и заједници која треба да се развијају у способне и одговорне грађане који поштују права других.



Школа која гради ученике припремљене за демократске акције, између осталог и:
  • подстиче сарадњу између свих чинилаца у њему, и одраслих и деце;
  • промовише једнакост, и када се ради о правима, и када се ради о одговорностима;
  • развија осећај одговорности за поштовање школских норми и вредности, као и за решавање проблема у школи који су део свакодневног живота (на пример: присуство различитих форми насиља, безбедносних питања, дисциплина за време часа и за време одмора, решавање проблема о пушењу, конзумирању алкохола и других психоактивних супстанци, итд.);
  •  подстиче заједничко учешће ученика у разним процесима што повлачи развијање њихове компетенције за тимски рад, међусобну сарадњу, заступање заједничких интереса и доношење заједничких одлука; 
  • развија социјалне вештине и подстиче критичко мишљење код ученика; 
  • развија осетљивост за потребе, и сопствене и туђе;
  • гради поштовање и прихватање различитости
Ученици укључени у школски живот се осећају као важан део њега, осећају да се он брине за њих и они му то узвраћају својим активним учествовањем, што даље води ка постојаном развијању школе. У крајњој линији, атмосфера која се гради у оваквим условима доноси побољшање интерперсоналних односа између деце и одраслих.




У ЧЕМУ УЧЕНИЦИ МОГУ АКТИВНО ДА УЧЕСТВУЈУ?

 

Ученици могу да партиципирају у скоро свим доменима школског живота, који су повезани са:
  • наставом (на пример: како да се побољша успех и оцењивање, како да се побољша квалитет наставе или неки услови рада, какав да буде распоред часова);
  • ваннаставни мактивностима (на пример: где да се иде на екскурзију, како да се обележи нека манифестација, како да се организује заједничка забава, које секције да се организују у школи, како да се расподеле средства за ваннаставне активности);
  • односима између ученика (на пример: како да се побољшају односи у одељењу/разреду, како да се реши неки конфликт);
  • односима са одраслима (на пример: како да се реше проблеми у релацијама са неким наставницима и ученицима);
  • физичким условима у школи (на пример: како да се уреди школа, како да се побољша хигијена у тоалетима, како да се обезбеди брига за школски разглас, како да се обезбеде нове књиге  убиблиотеци).
У школама је на основу Закона о основном образовању и васпитању - члан 68. основан Ученички парламент, који чине по два ученика из сваког одељења 7. и 8. разреда.
Ученички парламент се бави питањима свих ученика у школи.



Активност за за 6. разред од 4. маја - Резултат истраживања

Погледајте резултат упитника о коришћењу интернета. 
Кликни испод на резултат упитника.
Резултат упитника

Активност за 7. разред од 4. маја - Председник народне скупштине

У овој лекцији се упознајемо са председницом Народне скупштине Републике Србије.
Ваш задатак је да рзмислите и напишете рад на тему - Да сам ја председник народне скупштине...
 
( замислите да сте ви председник Народне скупштине, како бисте поступали, како и шта радили у оквиру законских овлашћења председника Народне скупштине).
Рад послати на мејл: dragicad107@gmail.com


Уставом Републике Србије донетог 8. новембра 2006. године, чланом 104.  регулисан је начин избора председника скупштине.

Народна скупштина Ребублике Србије, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине  и једног или више потпредседника Народне скупштине Републике Србије. 

Председник Народне скупштине Републике Србије представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине. 

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином.

Тренутна председница Народне скупштине Републике Србије је Маја Гојковић, народни посланик Српске напредне странке, изабрана 23. априла 2014. године.


 

Aktivnost za 8. razred od 4. maja - Kodeks medija u odnosu na decu

Upoznajemo se sa Medijskim kodeksom u odnosu na decu.


Jedan od najvažnijih standarda evropske medijske regulative odnosi se na zaštitu dece. Svi mediji su dužni da u svojim programima poštuju prava dece i da ih štite od sadržaja koji mogu naneti štetu njihovom moralnom, intelektualnom i emotivnom razvoju. Istu obavezu sadrže i domaći medijski zakoni i novinarski kodeksi. 

Na sledećoj vezi možete pročitati Kodeks u celosti. Kodeks

   Ravnopravan medijski tretman sve dece


Član 2

Ne prihvata se praksa zastupanja interesa samo “naše dece” (u užem i širem smislu) zadovoljavanja samo njihovih potreba, njihovog zbrinjavanja i tretmana eventualne tragike njihovog položaja a pozdravlja ravnopravan medijski tretman sve dece.
Mediji će negovati stav nediskriminacije u svakom pogledu, uvažavajući prirodne razlike nastale iz pripadnosti različitim kulturnim, etničkim i drugim grupama, omogućavajući deci iz svih ovih grupa da na mediju nalaze njima bliske sadržaje saopštene jezikom koji razumeju.


Član 3

 Mediji treba ne samo da štite prava deteta nego i da doprinesu obrazovanju odraslih i dece u smislu saznanja i korišćenja tih prava. Mediji će se kritički odnositi prema nepoštovanju prava deteta bez obzira sa koje strane ono dolazilo.

 Član 4

 Mediji podstiču i otvoreni su za učešće dece na njihovim stranicama i u programima, i njihovo slobodno izražavanje, a ne samo za njihovu edukaciju, informisanje i zabavu.
Mediji će nastojati da obezbede realizaciju prava deteta na slobodu izražavanja uz prirodna medijska ograničenja s obzirom na poštovanje prava i ugleda drugih i zaštitu sigurnosti, zdravlja i morala. Dete se neće izlagati mogućim opasnostima pred kojima se može naći u situacijama kada njegov iskaz može biti zloupotrebljen sa bilo čije strane, posebno tokom rata....
Mediji se obavezuju da će poštovati prava deteta u duhu  odredbi Konvencije, u svim aspektima svog delovanja a ne samo u rubrikama i programima koji su namenjeni deci; da će označavati na odgovarajući način sadržaje koji nisu primereni deci raspoređujući ih što je više moguće van domašaja dečje pažnje.

 Član 7

Gotovo opšta prisutnost televizije u svim domovima i njena velika gledanost podrazumevaju okupljanje veoma raznovrsnog auditorija po uzrastu, obrazovanju, zanimanju, polu, mestu življenja, iskustvu, jeziku, veroispovesti, pogledu na svet itd. Televizija, stoga, mora svoj program usmeravati na zadovoljavanje svih njihovih potreba, a posebno potreba dece i adolescenata. Njena odgovornost je u tome velika, a ona je mora preneti na sve one koji učestvuju u programu ili rade na njegovoj pripremi. Redakcija je, prema tome, odgovorna za sve ono što emituje bez obzira na poreklo priloga, za sve ono što je i ovim Kodeksom obuhvaćeno. Kako odgovornost prema deci imaju i odrasli, naročito roditelji i vaspitači, mediji ne treba i ne mogu da deluju sami odnosno oni moraju da podstiču odrasle da pomognu deci da shvate “medijsku realnost” koja tako neumitno prodire u dečiju sobu.

 Član 13

Mediji mogu dati prostor na svojim stranicama ili u programima deci, uzimajući u obzir sve prethodne obaveze iz ovog Kodeksa koje se odnose na očuvanje dečjeg integriteta i njegovih prava na srećno i slobodno detinjstvo. O nastupu dece na programu treba postići saglasnost sa roditeljima (ili starateljima) i vaspitačima odnosno predstavnicima institucija koje deca pohađaju (škole, klubovi, udruženja, i sl.).

Dokazano je da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj verbalizacije, na dečji rečnik i stil pisanja i izražavanja. Mediji su svesni velike odgovornosti koju imaju u tom smislu i stoga će maksimalno nastojati da neguju pravilan i dobar jezički i govorni izraz, isključujući nekorektnosti na svakom planu, od fonetskog preko leksičkog do sintaksičkog i semantičkog. Naročito će paziti na rečnik u emisijama koje deca rado gledaju i kod junaka koji se lako podražavaju.